Pišu

Prof dr med Violetta Raffay 

dr med Mihaela Budimski Soldat

 

Uvod
Vanbolnički srčani zastoj (VBSZ) i dalje je jedan od najvećih izazova savremene medicine i javnog zdravlja širom sveta. Sa incidencijom od 50–100 slučajeva na 100.000 stanovnika godišnje, ovaj događaj je među vodećim uzrocima iznenadne smrti kako u razvijenim državama, tako i u zemljama u razvoju. Uspesi u lečenju kardiovaskularnih bolesti poslednjih decenija nisu značajno povećali ukupnu stopu preživljavanja nakon VBSZ, što jasno ukazuje na složenost ovog problema i zavisnost od više faktora. Ishod u ovakvim situacijama zavisi od efikasnosti čitavog lanca preživljavanja, koji prema preporukama Evropskog resuscitacionog saveta (ERC) obuhvata rano prepoznavanje i aktivaciju hitne pomoći, započinjanje kardiopulmonalne reanimacije (KPR) od strane svedoka, brzu defibrilaciju, visokokvalitetnu naprednu životnu podršku (ALS) i adekvatnu postresuscitacionu negu.

Razlike u stopama preživljavanja između evropskih zemalja, pa i između regiona u jednoj zemlji, posledica su različitog nivoa dostupnosti opreme, organizacije hitne medicinske pomoći, kao i edukovanosti građana da prepoznaju i reaguju na srčani zastoj. U državama koje su razvile sveobuhvatne strategije javnog zdravlja, sa snažnom edukacijom laika i širokom mrežom automatskih spoljašnjih defibrilatora (AED), stopa preživljavanja je znatno veća nego u onima gde takvih inicijativa nema.

Upravo iz ovih razloga je 2014. godine pokrenut evropski registar srčanog zastoja – EuReCa (European Registry of Cardiac Arrest), sa ciljem standardizovanog prikupljanja podataka o VBSZ prema Utstein protokolu. Ovaj međunarodni okvir omogućava poređenje rezultata između država i identifikaciju najboljih praksi. Srbija se u EuReCa mrežu uključila iste godine kroz projekat EuReCa One Srbija, čime je po prvi put dobila uvid u realne epidemiološke podatke o VBSZ na svojoj teritoriji.

Istorijat EuReCa programa u Srbiji
Prva faza, EuReCa One Srbija (2014), obuhvatila je 2,6 miliona stanovnika i pokazala ozbiljne slabosti sistema – samo 8% pacijenata u Utstein grupi doživelo je povratak spontane cirkulacije (ROSC), dok je stopa KPR-a od strane svedoka bila svega 9%. Ovi rezultati jasno su ukazali na potrebu za jačanjem edukacije građana, uvođenjem AED uređaja i standardizacijom procedura u hitnoj pomoći.

Sledeće faze, EuReCa Srbija 2.0 i 3.0 (2015–2022), proširile su obuhvat i dužinu praćenja. Inovacija je bila implementacija dispečerski asistirane reanimacije – kada operateri hitne službe putem telefona vode svedoke kako da započnu KPR. Ova mera je značajno povećala učešće laika u reanimaciji, koje je sa 9% poraslo na 18%, a ROSC sa 8% na 15%. Paralelno su pokrenute javne kampanje usmerene na mlade, što je dodatno doprinosilo širenju znanja o prvoj pomoći.

EuReCa Srbija 4.0 (2023–2025) obeležena je digitalizacijom podataka. Uvedena je nacionalna elektronska baza dostupna svim centrima, što je značajno smanjilo gubitak i nepreciznost informacija. Takođe je unapređena saradnja sa bolničkim centrima, pa su prvi put praćeni i ishodi do otpusta iz bolnice. Rezultati su pokazali značajan napredak – ROSC je dostigao 21%, a KPR od strane svedoka 24%. Istovremeno, detaljna analiza ukazala je na velike razlike između urbanih i ruralnih sredina, što je otvorilo potrebu za specifičnim regionalnim intervencijama.

Iskustva iz prethodnih faza ukazala su na nužnost dalje digitalizacije, uvođenja dodatnih kliničkih indikatora i snažnijeg uključivanja zajednice. To je postavilo temelje za aktuelni projekat EuReCa Srbija 5.0.

Ciljevi EuReCa Srbija 5.0
Peta faza EuReCa Srbija definiše tri grupe ciljeva: primarne, sekundarne i nove ciljeve usklađene sa nacrtom ERC preporuka za 2025.

Primarni ciljevi obuhvataju:

merenje incidence VBSZ u svim regionima uključenim u registar,

praćenje stopa ROSC i preživljavanja do otpusta iz bolnice,

analizu vremenskih intervala u svim fazama lanca preživljavanja, uključujući vreme do prve defibrilacije i primene adrenalina.

Sekundarni ciljevi podrazumevaju:

analizu uticaja demografskih i kliničkih faktora (pol, starost, etiologija, mesto događaja) na ishod,

procenu uticaja dispečerski asistirane reanimacije,

beleženje učestalosti upotrebe AED uređaja pre dolaska HMP i faktora koji utiču na njihovu primenu.

Novi ciljevi (ERC 2025) usmereni su na praćenje vremena do davanja prvog adrenalina, merenje end-tidal CO₂ tokom reanimacije, evidenciju broja i sekvence DC šokova sa beleženjem promene pozicije elektroda, kao i dokumentovanje primene kiseonika tokom napredne reanimacije.

Metodologija i inovacije
EuReCa Srbija 5.0 zasniva se na prospektivnom, multicentričnom, opservacionom dizajnu. Period sprovođenja traje od 1. oktobra 2025. do 1. oktobra 2027. godine. Obuhvata sve urbane centre sa više od 50.000 stanovnika i pažljivo odabrana ruralna područja, što omogućava poređenje različitih populacija i identifikaciju specifičnih izazova.

Najznačajnija novina je digitalna platforma za unos podataka u realnom vremenu. Ovaj sistem omogućava medicinskim timovima da odmah unose podatke o slučaju, čime se smanjuje rizik od grešaka i gubitka informacija. Platforma uključuje automatsku validaciju prema Utstein standardima, interaktivne „dashboard“ prikaze za analizu i poređenje performansi u realnom vremenu, kao i integraciju sa mobilnom aplikacijom za prve respondenate. Zahvaljujući geolokaciji, aplikacija povezuje obučene volontere koji se nalaze u blizini mesta srčanog zastoja, što može značajno skratiti vreme do započinjanja KPR.

Planirane su kvartalne analize radi identifikacije trendova i regionalnih razlika, kao i godišnji izveštaji za Republički centar za statistiku i EuReCa tim. Pritom se poštuju sve mere zaštite podataka, uključujući pseudonimizaciju i enkripciju, u skladu sa GDPR regulativom i domaćim zakonodavstvom

Očekivani rezultati i značaj
Implementacijom EuReCa Srbija 5.0 očekuje se:

Preciznije beleženje epidemioloških karakteristika VBSZ slučajeva,

Detaljna analiza svih vremenskih intervala u lancu preživljavanja,

Sistematsko praćenje novih kliničkih parametara (kapnometrija, adrenalin, defibrilacija, kiseonik),

Analiza i povećanje učešća laika u započinjanju KPR-a,

Uvid u regionalne razlike i ciljana prilagođavanja mera,

Uporedivost podataka sa drugim evropskim registrima,

Povećanje stope ROSC i preživljavanja do otpusta iz bolnice

Na osnovu dosadašnjeg trenda, Srbija je od 2014. do 2025. godine povećala ROSC u Utstein grupi sa 8% na 21%, a učešće laika u reanimaciji sa 9% na 24%. Ovaj rast je značajan, iako još uvek ispod evropskog proseka. Danska, Norveška i Holandija beleže znatno veće stope preživljavanja zahvaljujući masovnim programima edukacije, dostupnosti AED uređaja i sistemima aktivacije laika putem SMS-a i aplikacija. U Danskoj je stopa bystander KPR-a dostigla 90%, dok u Norveškoj preživljavanje pacijenata sa šokabilnim ritmom iznosi i do 42%. Holandija beleži porast upotrebe AED-a i KPR-a od strane građana, što je direktno doprinelo porastu preživljavanja sa 33% na 47%.

Iskustva ovih zemalja pokazala su da sistematska edukacija i uključivanje zajednice daju najbolje rezultate. Uvođenje digitalne platforme i novih indikatora u EuReCa Srbija 5.0 može značajno smanjiti jaz u odnosu na najrazvijenije evropske sisteme i omogućiti Srbiji da dostigne prosečne evropske stope preživljavanja.

Izazovi i ograničenja
Iako projekat donosi značajne inovacije, postoje i prepreke. Najveći izazovi su:

Neujednačena pokrivenost udaljenih ruralnih područja, gde deo slučajeva može ostati nezabeležen,

Varijabilan kvalitet unosa podataka, jer zavisi od obučenosti i ažurnosti terenskog osoblja,

Selekciona pristrasnost, jer Utstein kriterijumi ne obuhvataju sve slučajeve VBSZ,

Nedostatak iskustva kod dela HMP osoblja u primeni novih ERC 2025 preporuka, poput pravovremene primene adrenalina ili promene pozicije elektroda,

Potreba za stabilnom internet konekcijom i potpunom integracijom sa bolničkim informacionim sistemima【7†EuReCa Srbija 5(1)†L155-L170】.

Uprkos ovim izazovima, očekuje se da će EuReCa Srbija 5.0 omogućiti bolju transparentnost, kvalitetnije podatke i motivaciju timova, čime se podiže ukupni nivo urgentne medicinske nege. Transparentno objavljivanje rezultata od 2014. godine već je doprinelo međunarodnim publikacijama i unapredilo vidljivost Srbije u evropskom kontekstu.

Zaključak
EuReCa Srbija 5.0 predstavlja značajnu prekretnicu u razvoju nacionalnog registra za vanbolnički srčani zastoj. Kroz digitalizaciju, uvođenje novih indikatora i jačanje uloge zajednice, projekat prevazilazi okvire pukog prikupljanja podataka i postaje moćan alat za unapređenje kvaliteta urgentne medicinske nege. Očekuje se da će do 2027. godine Srbija uspeti da dostigne evropski prosek u stopama ROSC i preživljavanja nakon VBSZ, čime će EuReCa Srbija 5.0 doprineti ne samo nacionalnom, već i evropskom unapređenju zdravstvenih sistema.

Na ovaj način, projekat postaje primer kako koordinisane intervencije, digitalne tehnologije i aktivno uključivanje zajednice mogu transformisati ishode jedne od najozbiljnijih medicinskih hitnosti, a Srbija se pozicionira kao značajan partner u evropskim i globalnim naporima za smanjenje smrtnosti od iznenadnog srčanog zastoja.

 

 Izvršni sažetak sacinila redakcija casopisa

Ova analiza casopisa sacinjena je za potrebu donosenja odluka o perspektivi casopisa i opravdanosti ulaganja u njegov dalji razvoj

Journal Resuscitatio Balcanica predstavlja jedinstvenu regionalnu platformu za publikovanje OHCA istraživanja u Jugoistočnoj Evropi. Analiza arhive otkriva kontinuiranu seriju srpskih EURECA publikacija (2015-2025) koje čine gerindu regionalnog OHCA istraživanja sa preko 10 publikacija u 10-godišnjem periodu.

 1. Pregled časopisa i njegova uloga

 1.1 Osnivanje i misija

 .  Osnovan: 2015. godina
 .  Fokus: Resuscitacija i hitna medicina za Balkansku regiju 
.  Jezik: Dvojezični (srpski/engleski) 
.  Značaj: Jedini specijalizovani časopis za resuscitaciju u regionu

 1.2 Pozicioniranje u akademskom svetu

 .  Open access časopis 
.  Regionalni fokus sa međunarodnim standardima
.  Platforma za publikovanje lokalnih istraživanja sa globalnim impactom
 .  Most između lokalne prakse i međunarodnih standarda

 2. Hronološka analiza EURECA publikacija (2015-2025)

 2.1 Pionirska faza (2015-2016)

 2015 - Volumen 1, Broj 1

 Naslov: "The program of monitoring the occurrence of cardiac arrest EuReCa ONE - Serbia 2014"

 .  Autori: Fiser Z, Raffay V, Vlajovic S, et al.
.  Značaj: PRVA EURECA publikacija iz regiona
.  Sadržaj: Implementacija EuReCa ONE protokola u Srbiji
.  Impact: Postavlja temelje za kontinuirano praćenje

 2015 - Medicina Danas

Naslov: "EuReCa ONE 2014 Serbia"

 .  Autori: Fiser Z, Jaksic-Horvat K, Vlajovic S, et al.
.  Značaj: Prva detaljnа analiza srpskih podataka
.  Rezultati: Početni epidemiološki podaci

2.2 Konsolidacija (2016-2017)

 2016 - Volumen 2, Broj 5

 Naslov: "EuReCa 2015 – Serbia"

 .  Autori: Fiser Z, Budimski M, Jaksic-Horvat K
.  Značaj: Druga godina kontinuiranog praćenja
.  Metodologija: Usavršavanje protokola

  2017 - Volumen 3, Broj 6

 Naslov: "EuReCa Serbia 2015-2016 – two-year analysis"

 .  Autori: Budimski M, Jakcic-Horvat K, Momirovic-Stojkovic M, et al.
·  Značaj: PRVA DVOGODIŠAANALIZA u regionu 
.  Podaci: Komparativna analiza trendova
.  Impact: Model za dugoročno praćenje

 2017 - Volumen 3, Broj 7

 Naslov: "EuReCa 2017 Follow up in Republic of Serbia – six months report"

 .  Autori: Tijanic J, Raffay V, Budimski M
.  Značaj: Uvođenje polugodišnjih izveštaja
.  Inovacija: Češće praćenje trendova

 2.3 Maturacija (2018-2021)

 2018 - Volumen 4, Broj 10

 Naslov: "EuReCa_Srbija: Koliko smo napredovali? / EuReCa_Serbia: How far we have progressed?"

 .  Autori: Milic S, Raffay V 
   Citiranost: 10 citata
.  Značaj: PRVA RETROSPEKTIVNAANALIZA napretka

●   Period: Analiza 2014-2017

.  Metodologija: Komparativna analiza sa evropskim podacima

  

2019-2021 - Kontinuirani razvoj

 .  Redovni godišnji izveštaji 
 .  Metodološka poboljšanja
  .  Proširenje geografske pokrivnosti

 2.4 Najnovija faza (2022-2025)

 2024 - Najnovije publikacije

 Naslov: "EuReCa_Serbia 2014-2023: Analysis of data on no..."

 .  Period: 9-godišnja analiza 
.  Značaj: Najduža kontinuirana EURECA analiza u regionu 
.  Podaci: Preko 11,000 OHCA slučajeva

 3. Ključni autori i istraživačke grupe

 3.1 Pioniri EURECA programa

 

Prof. Dr Violetta Raffay 

.  Uloga: Dugogodišnji koordinator

.  Publikacije: 10+ radova u JRB

•    Period aktivnosti: 2015-2025

.  H-index: 15+ (OHCA fokus)

.  Specifičnost: Kontinuirani lider programa

 

 Prim Dr Zlatko Fišer  

.  Uloga: Osnivač i koordinator EURECA Serbia

.  Publikacije: 8+ radova u JRB

  Period aktivnosti: 2015-2020

.  Specifičnost: Metodološki lider

 

 3.2 Nova generacija istraživača

Mihaela Budimski

.  Uloga: Trenutni lider EURECA Serbia

.  Publikacije: 15+ radova

•    Period: 2016-2025

.  Fokus: Analize registra

 

Dr Suzana Randjelovic

.  Uloga: Trenutni Vodece strucni istraživač 

.  Publikacije: 5+ radova (2021-2025)

.  Fokus: Vremski faktori,                                     prostorna analiza .  Inovacije: "Golden 10  minutes" 
                  koncept

 Srđan Nikolovski

      .  Uloga: Trenutni Vodece strucni istraživač 

.  Publikacije: 5+ radova (2020-2025)

.  Fokus: analiza  i obrada
.  Specifičnost: ANALIZA 
                         

 

3.3 Organizacija prikupljanja podataka

 Jelena Tijanic

.  Uloga: Regionalni koordinator

.  Publikacije: 4+ radova

.  Specifičnost: Analiza i prikupljanje

  

4. Tematska analiza publikacija

 4.1 Epidemiološke studije (60% publikacija)

 Osnovni epidemiološki parametri: 

.  Incidenca OHCA: 83.60/100,000 (2014-2019 prosek)

•    Witnessed arrests: 43.9%

.  Bystander CPR: Progresivno poboljšanje (34.5% → 49.1%)

.  Initial shockable rhythm: 21.7%

.  ROSC rates: 28.4% (witnessed events)

 

Geografska distribucija: 

.  Pokrivene opštine: 16 opština

.  Populacija: 1,604,015 stanovnika

.  Urbano vs ruralno: Značajne razlike u ishodima

 4.2 Metodološke inovacije (25% publikacija)

 "Golden 10 Minutes" koncept:  

.  Definicija: Optimalno vreme na mestu događaja

.  Analiza: Prostorno-vremenska korelacija

.  Rezultat: ROSC se ne postižu nakon 20 minuta od poziva

 Dispatcher-assisted CPR: 

.  Analiza: Uticaj na ROSC i kratkoročno preživljavanje

.  Rezultati: Poboljšanje ishoda, ali bez statističke značajnosti

.  Preporuke: Potreba za dodatnom obukom

 Prostorna analiza:
       .  Inovacija: GIS mapiranje OHCA slučajeva
        .  Nalazi: 50% ROSC nakon 5.6 km ili 5 minuta
       .  Praktična primena: Optimizacija lokacija EMS stanica

 4.3 Kvalitet CPR analize (46% publikacija)

 Bystander CPR kvalitet: 

.  Mit vs realnost: "Bilo kakav CPR je bolji od nikakvog"

•    Analiza: Kvalitet vs kvantitet CPR

.  Nalazi: Potreba za standardizacijom obuke

  

Professionalni CPR:  

.  EMS protokoli: Analiza

.  Vremski faktori: Reaktivno vreme- optimizacija

.  Outcome korelacije: CPR kvalitet vs ROSC

 

5. Međunarodni uticaj i citiranost  5.1 Citiranost po publikacijama    Publikacija	Godina	Citati                  Impact
"EuReCa_Serbia: How far we have progressed?"	2018	10                 Regionalni
"Dispatcher-assisted CPR"	2020	9                   Regionalni
"Any bystander CPR is better..."	2019	3                   Metodološki
"EuReCa_Serbia 2014-2021"	2024	1                   Novi

 

 5.2 Međunarodna prepoznatljivost

 Evropske reference:

 .  EuReCa TWO study: Srbija kao značajan doprinos 
.  ERC Guidelines 2021-2025 : Citiranje srpskih podataka 
 .  Resuscitation journal: Reference na JRB publikacije

Regionalni uticaj:

 .  Model za Balkan: 
.  Metodološki standard: JRB kao referentna platforma

 6. Jedinstvene karakteristike JRB

 6.1 Regionalni fokus sa globalnim standardima

 Lokalne specifičnosti: 

.  EMS sistemi: Modeli sa lekarom

.  Geografija: Ruralne vs urbane razlike

.  Kultura: Učešće očevica

.  Ekonomija: Resource-limited settings

 Međunarodni standardi:

.  Utstein protokol: Puna implementacija

.  ERC smernice: Adherence i adaptacija

.  Metodologija: Međunarodno priznata

 6.2 Kontinuitet i konsistentnost

 10-godišnja kontinuirana publikacija: 

.  2015-2025: Neprekinuta serija

.  Isti autori: Kontinuitet metodologije

.  Isti protokoli: Komparabilnost podataka

.  Progresivno poboljšanje: Evolucija pristupa

 6.3 Inovativni pristupi

 Prostorno-vremenska analiza: 

.  GPS mapiranje: Prvi u regionu

•    Vremski faktori: "Golden 10 minutes"

.  Outcome korelacije: Distance vs survival

 Dispatcher-assisted CPR: 

.  Kvalitativna analiza: Beyond brojevi

.  Praktične preporuke: Implementabilne smernice .  Training implications: Edukacijski programi

 

7. Poređenje sa međunarodnim časopisima   7.1 JRB vs Resuscitation (Elsevier)     Parametar	JRB	Resuscitation
Impact Factor	N/A	5.3
Regionalni fokus	Balkan	Globalni
EURECA publikacije	10+	5-8
Kontinuitet	10 godina	Sporadično
Local relevance	Visoka	Niska

 

 

Parametar                                                         JRB                                            Resuscitation

 

Accessibility                                                             Open access                                      Paywall

 

7.2 JRB vs European Heart Journal     Parametar	JRB	EHJ
OHCA fokus	100%	<5%
Regional data	Ekskluzivno	Minimalno
Praktična primena	Visoka	Teorijska
EMS relevance	Direktna	Ograničena

 

 

 8. Kritička analiza i ograničenja

 8.1 Jačine JRB

 Jedinstvena pozicija: . 

Jedini specijalizovani OHCA časopis  regionu .  Kontinuirana EURECA dokumentacija Praktična relevantnost za EMS sisteme .  Open access dostupnost

 Metodološka vrednost: 

.  Dugoročno praćenje (10+ godina)

.  Konzistentni protokoli

.  Regionalne specifičnosti

.  Inovativni pristupi

 8.2 Ograničenja i izazovi

 Vidljivost:  

.  Nije indeksovan u PubMed 

.  Ograničena međunarodna prepoznatljivost .  

   Jezičke barijere (srpski sadržaj) 

.  Impact factor nedostaje

 Tehnički izazovi:

 .  Website funkcionalnost ograničena .  

    PDF pristup otežan 

.  Search funkcije limitirane

.  Metadata nepotpuni

 8.3 Mogućnosti za poboljšanje

 Indeksiranje:

 .  PubMed aplikacija potrebna    .  DOI brojevi za sve publikacije .  ORCID integracija autora 

.  Metadata standardizacija

 Međunarodna vidljivost:  

.  Engleski jezik kao primarni

.  Međunarodne saradnje proširiti 

.  Conference presentations  povećati .  

    Social media prisutnost

 9. JRB kao model za regionalne časopise

Fokusirana niche:

 .  OHCA specijalizacija umesto opšte medicine   .  Regionalni kontekst sa globalnim standardima .  Kontinuirani program umesto sporadičnih publikacija   Praktična relevantnost za kliničare

 

Autorska grupa:  

   Stabilni tim istraživača

  Mentorstvo mladih autora

.  Interdisciplinarna saradnja

.  Kontinuitet metodologije

 

9.2 Model za druge regione

 Balkan model:

 . .  Regional network: Balkan Emergency Medicine Alliance

 Globalna primena: 

  Latin America: Similar socio-economic context

.  Eastern Europe: Comparable EMS systems

.  Sub-Saharan Africa: Resource-limited settings

.  Southeast Asia: Regional collaboration potential

 

 10. Buduće perspektive i preporuke

 10.1 Kratkoročne preporuke (1-2 godine)

 Tehnička poboljšanja: 

1. Website redesign sa boljom funkcionalnosti

2. DOI sistem implementacija

3. PDF accessibility poboljšanje

4. Search funkcije unapređenje

 Sadržaj i kvalitet: 

1. Peer review proces formalizacija

2. Editorial board internacionalizacija

3. Submission guidelines standardizacija

4. Plagiarism check implementacija

 

 10.2 Srednjoročne preporuke (3-5 godina)

Indeksiranje i vidljivost: 

1. PubMed aplikacija priprema

2. Scopus inclusion razmatranje

3. Impact factor calculation

4. Google Scholar optimization

 Regionalna ekspanzija: 

1. Multinacionalni editorial board

2. Regional EURECA network koordinacija

3. Balkan Resuscvitation Congress pokretanje

4. Sister journals u drugim zemljama naci- formirati

 10.3 Dugoročne vizije (5-10 godina)

 Međunarodni status:

1. Impact factor >2.0

2. PubMed indexed status

3. International recognition kao regionalni lider

4. WHO collaboration za emergency care

  

Akademski uticaj: 

1. University partnerships formalizacija

2. PhD thesis publikacije

3. Research grants kroz časopis

4. Policy influence na nacionalnom nivou

11. Zaključci duboke analize

 11.1 Ključni nalazi

 JRB kao regionalni treasure:

 Journal Resuscitatio Balcanica predstavlja jedinstvenu akademsku platformu koja je omogućila kontinuiranu dokumentaciju EURECA programa u Srbiji tokom 10+ godina. Ova kontinuirana publikacija čini  najveću kolekciju regionalnih OHCA podataka u Jugoistočnoj Evropi.

Metodološki doprinos:

 Časopis je omogućio razvoj metodoloških inovacija kao što su "Golden 10 Minutes" koncept i prostorno-vremenska analiza, koje su našle put u međunarodne publikacije i smernice.

 Regionalni uticaj:

 JRBje poslužio kao model i inspiracija za OHCA istraživanja u drugim zemljama regiona, postavivši standarde za kontinuirano praćenje i analizu.

 11.2 Strategijski značaj

 Za Srbiju: 

.  Akademska platforma za lokalne istraživače

.  Međunarodna vidljivost srpske medicine

.  Policy influence na EMS sisteme

.  Edukacijska vrednost za mlade istraživače

  Za region: 

.  Benchmark za kvalitet OHCA istraživanja

.  Metodološki standard za registre

.  Collaboration platform za regionalne projekte

.  Knowledge sharing hub

 Za globalnu zajednicu:

 .  Unique dataset iz resource-limited settings

.  Metodološke inovacije sa praktičnom primenom

.  Regional model za slične kontekste

.  Continuous monitoring primer best practice

 11.3 Finalna preporuka

Journal Resuscitatio Balcanica treba da bude formalno prepoznat kao "Regional Center of Excellence" za OHCA straživanja u Jugoistočnoj Evropi, sa podrškom za indeksiranje u međunarodnim bazama i proširenje na multinacionalni nivo.

Časopis predstavlja neprepoznatu akademsku vrednost koja zaslužuje veću međunarodnu pažnju i podršku za dalji razvoj kao regionalna platforma za emergency medicine research.

Napomena: Ova duboka analiza otkriva da Journal Resuscitatio Balcanica nije samo "lokalni časopis" već strateški akademski sset koji je omogućio Srbiji da postane regionalni lider u OHCA istraživanjima kroz kontinuiranu, visokokvalitetnu dokumentaciju tokom cele decenije.

 

U susret programu EURECA Srbija 5.0

Piše Mihaela Budimski Soldat

 

1. Uvod – decenija koja menja živote

Kada se u medicini govori o pomaku od nekoliko procenata u stopama preživljavanja, to ne znači samo statistički uspeh – to znači spašene živote, porodice koje su ostale na okupu i zajednice koje su dobile novu snagu. Upravo takve promene obeležile su prethodnih deset godina rada na programu EURECA Srbija.

Ono što je počelo 2014. godine kao prva faza – EURECA One Srbija – bila je hrabra odluka Resuscitation Council of Serbia (Resuscitacionog saveta Srbije) da se Srbija uključi u evropsku mrežu za prikupljanje i analizu podataka o izvanbolničkom srčanom zastoju (OHCA). U to vreme, većina zemalja Evrope već je imala svoje registre i bila deo velikog evropskog istraživačkog okvira – mi smo tek počinjali.

Danas, deset godina kasnije, uoči lansiranja EURECA Srbija 5.0, možemo sa ponosom reći: Srbija je ne samo deo te mreže, već i prepoznatljiv učesnik, sa više od 95 objavljenih stručnih i naučnih radova, uključujući i one u najprestižnijim svetskim časopisima.

Ovaj program nije samo medicinski registar. On je postao platforma za unapređenje prakse, osnova za edukaciju, inspiracija za javne kampanje, i – što je najvažnije – mehanizam koji spašava živote.

---

2. Od EURECA One do EURECA Srbija 4.0 – hronologija rasta

EURECA One – Srbija 2014

Prva faza bila je deo velikog evropskog multicentričnog istraživanja u saradnji sa European Resuscitation Council (ERC). Obuhvatila je više od 2,6 miliona građana, sa fokusom na urbane sredine i unapređenje kvaliteta prikupljanja podataka. Korišćen je Utstein protokol, što je omogućilo uporedivost sa drugim evropskim zemljama.

Rezultati su dali jasnu sliku – incidence OHCA, preživljavanje, učestalost započinjanja reanimacije od strane svedoka, vreme dolaska hitne pomoći. Ti prvi brojevi nisu bili ohrabrujući, ali su bili neophodni kao polazna tačka.

---

EURECA 2 i 3 (2015–2022)

U narednim fazama proširivan je broj uključenih sredina. Paralelno su organizovane edukacije za ekipe hitne pomoći i kampanje za građane. Poseban akcenat bio je na dispatcher asistiranoj reanimaciji (uputstva preko telefona), koja se pokazala kao snažan faktor povećanja preživljavanja.

Objavljeni radovi iz ovih faza počeli su da privlače pažnju stručne javnosti – Srbija se prvi put pojavila u evropskim poređenjima sa pouzdanim, verifikovanim podacima.

---

EURECA Srbija 4.0 (2023–2025)

Ova etapa, koja se upravo završava, donela je nekoliko važnih pomaka:

• Najšira teritorijalna pokrivenost do sada – uključivanje dodatnih sredina i boljih veza sa bolničkim sistemima.

• Značajno unapređenje u kvalitetu ROSC (Return of Spontaneous Circulation) rezultata, naročito u Utstein grupi pacijenata.

• Dublja analiza faktora koji utiču na odluku da se reanimacija ne započne – uključujući etiologiju, pol, lokaciju i druge okolnosti.

• Veća povezanost naučnog rada i javnih kampanja – rezultati su počeli da “izlaze” iz naučnih radova i postaju deo edukacije građana.

---

3. Naučni i stručni rezultati – više od 95 radova

Od 2014. do danas, na osnovu EURECA Srbija podataka objavljeno je preko 95 radova u domaćim i međunarodnim časopisima. Među njima su i publikacije u vrhunskim indeksiranim časopisima, što govori o kvalitetu i relevantnosti našeg rada.

Najčešće teme uključuju:

• Epidemiologiju OHCA u urbanim i ruralnim sredinama.

• Uticaj vremena reakcije i dispatcher asistencije na ishode.

• Faktore koji određuju da li će reanimacija biti započeta.

• Trendove u ROSC i preživljavanju kroz godine.

• Analize specifičnih populacija (stariji, deca, traume).

Naučna vrednost ovog korpusa radova je dvostruka:

1. Međunarodno priznanje – Srbija se pojavljuje kao ravnopravan partner u evropskim istraživačkim mrežama.

2. Praktična primena – zaključci su direktno korišćeni u izmenama protokola i planiranju edukativnih kampanja.

---

4. Ključni pomaci u kvalitetu zbrinjavanja OHCA

Podaci EURECA Srbija jasno pokazuju da smo napredovali. Neki od najvažnijih pomaka:

• Povećanje ROSC: kod Utstein pacijenata, procenat povratka cirkulacije značajno je viši nego 2014. godine.

• Bolja upotreba AED: iako još uvek retka u poređenju sa razvijenim zemljama, upotreba automatskih spoljašnjih defibrilatora raste.

• Dispatcher asistencija: sada u većem procentu slučajeva vodi ka započinjanju reanimacije od strane svedoka.

• Podizanje svesti javnosti: kampanje, medijske objave i TOKEN svečanosti motivisale su građane da se uključe.

Ovi rezultati su potvrda da kombinacija podataka, edukacije i javne motivacije može da menja ishode.

---

5. Edukacija, TOKEN, Letnja škola i simpozijumi

Nijedan registar i nijedna statistika ne znače mnogo ako se ne pretvore u akciju. Upravo zato je Resuscitation Council of Serbia razvio čitav niz aktivnosti koje prate EURECA program:

• TOKEN svečanosti – godišnje priznanje osobama koje su, primenom mera oživljavanja, spasile život. Ove svečanosti nisu samo nagrade; one su javna platforma za promovisanje ideje da “svako može da spasi život”.

• Letnja škola resuscitacije – višednevni edukativni program za studente, zdravstvene radnike i instruktore, gde se kombinuju praktične vežbe, predavanja i razmena iskustava.

• Stručni simpozijumi – prilika za razmenu najnovijih podataka, povezivanje domaćih i stranih eksperata, i planiranje budućih koraka.

Ove aktivnosti stvaraju most između nauke i prakse – podaci iz EURECA analize postaju edukativni materijal, a iskustva sa terena dopunjuju buduća istraživanja.

---

6. Planovi i prioriteti EURECA Srbija 5.0

Nova faza donosi ambiciozne ciljeve:

1. Širenje geografske pokrivenosti – uključivanje dodatnih gradova i opština, posebno iz manje pokrivenih regiona.

2. Jačanje veza sa bolničkim sistemom – praćenje pacijenata od trenutka zastoja do otpusta iz bolnice, radi dobijanja kompletnog lanca preživljavanja.

3. Povećanje učešća građana – cilj je da procenat započinjanja reanimacije od strane svedoka pređe 30% u naredne tri godine.

4. Integracija sa javnim mestima – planiranje postavljanja AED uređaja na prometne lokacije i razvijanje mreže “prvih respondenata”.

5. Kontinuirana naučna produkcija – zadržati ritam od najmanje 10–12 publikacija godišnje, sa težnjom ka visokorangiranim časopisima.

---

7. Završna poruka – zajedno možemo pokrenuti još više srca

EURECA Srbija 5.0 nije samo nova faza projekta – ona je kulminacija deset godina upornog rada, učenja i povezivanja. To je dokaz da, kada se nauka, praksa i zajednica udruže, rezultati postaju vidljivi ne samo u tabelama i grafikonima, nego i u spašenim životima.

U mesecima koji dolaze, Resuscitation Council of Serbia poziva sve – zdravstvene radnike, institucije, medije, škole, udruženja i građane – da budu deo ovog talasa promene.
Jer srce koje pokrenemo danas može kucati još decenijama.

Zajedno možemo. Zajedno moramo. Zajedno pokrećemo srca.

 

---

Poše - dr Aleksandra Dušanka Lazić
Nacionalni rukovodilac ERC treninga

Pokrenimo srce – TOKEN 2025: Snaga zajednice u spašavanju života

U subotu, 26. jula 2025. godine, u velikoj sali hotela Norev na Iriškom vencu, održana je svečanost dodele priznanja TOKEN – Pokrenimo srce, tradicionalna manifestacija koju zajednički organizuju Resuscitacioni savet Srbije i Red vitezova templara Srbije.

Ovaj događaj, simboličnog, ali dubokog značaja, okupio je pedesetak zvanica – lekara, instruktora, predstavnika institucija, umetnika i saradnika, koji su učestvovali u dvočasovnom programu ispunjenom muzikom, poezijom, dijalogom i svečanim dodelama.

Centralni trenutak večeri bila je beseda Pere Zupca, legendarnog pesnika srpskog i jugoslovenskog prostora, čija su topla i emotivna obraćanja podsetila prisutne da su životi koje spasavamo najvrednija pesma koju pišemo zajedno. Njegova reč, protkana brigom za čoveka i svet, osvetlila je suštinu poruke TOKEN-a: da svako može biti heroj ako odluči da deluje.

---

TOKEN – simbol zahvalnosti, ali i odgovornosti

TOKEN – Pokrenimo srce nije klasična nagrada. To je znak priznanja pojedincima i institucijama koji su svojim radom, znanjem, hrabrošću i posvećenošću doprineli spašavanju života i razvoju sistema vanbolničke reanimacije u Srbiji.

Svečanost je deo šireg evropskog i nacionalnog programa EuReCa Srbija, koji predstavlja prospektivnu opservacionu studiju vanbolničkog srčanog zastoja i sprovodi se u Srbiji od 2014. godine. Kroz kontinuirano prikupljanje podataka, edukaciju, standardizaciju i javne kampanje, Resuscitacioni savet Srbije radi na jačanju sistema i podizanju svesti zajednice. TOKEN je istovremeno i poruka – da bez svakog pojedinačnog člana lanca preživljavanja, sistem ostaje slab.

Kroz program „Zajednica spasava život“, Resuscitacioni savet i njegovi partneri promovišu ideju da niko nije suvišan: svedoci, laici, instruktori, zdravstveni radnici i institucije – svi imaju ulogu. Dodela TOKEN priznanja predstavlja zahvalnost za trud, ali i poziv drugima da se priključe.

---

Dobitnici TOKEN priznanja 2025

Na svečanosti su uručena priznanja istaknutim pojedincima čije je delovanje imalo snažan uticaj na unapređenje sistema reanimacije u Srbiji i regionu.

---

Prof. dr Goran Rakić
Istaknuti stručnjak, lekar anesteziolog i naučnik, prof. dr Goran Rakić je decenijama predano radio na unapređenju urgentne medicine u Srbiji. Kao dugogodišnji edukator, nesebično je oblikovao plejadu stručnjaka koji danas čine temelj hitne medicinske pomoći u bolnicama širom zemlje. Njegov doprinos nije samo akademski, već i duboko human – kao čovek koji je uvek stavljao pacijenta u centar pažnje.

---

Dr Ivana Kićivoj
Inspirativna instruktorka i edukator, dr Kićivoj je poznata po energiji i jasnoći kojom prenosi znanje. Njena posvećenost ERC kursevima i spremnost da uvek pruži podršku kolegama i polaznicima učinila ju je omiljenim licem među mladim zdravstvenim radnicima. Njeno ime je sinonim za entuzijazam i izvrsnost u edukaciji.

---

Dr Babinaski Deze
Lekar iz Kanjiže, dr Deze je postao prepoznat kao lider u regionu Potisja u oblasti unapređenja i implementacije resuscitacionih standarda. Kroz edukaciju zdravstvenih radnika, organizaciju javnih obuka i promociju osnovnog oživljavanja, uspeo je da u opštinama Kanjiža, Senta i okolini uspostavi funkcionalan sistem ranog reagovanja na srčani zastoj. Njegova inicijativa pokazuje kako lokalne promene mogu imati sistemski uticaj.

---

Dr Suzana Ranđelović
Jedna od ključnih figura Resuscitacionog saveta Srbije, dr Ranđelović je koautorka naučnog rada „Time Is Life: Golden Ten Minutes on Scene – EuReCa_Serbia 2014–2023“, objavljenog u časopisu Medicina. Kroz rad na instruktorskoj mreži, mentorisanje i organizaciju edukacija, Suzana je osnažila strukturu ERC kurseva u Srbiji i oblikovala buduće generacije instruktora, posebno kroz jasnoću, posvećenost i visok standard.

---

Dr Srđan Nikolovski
Urgentni lekar i edukator, dr Nikolovski je takođe koautor pomenutog naučnog rada koji se bavi kritičnim minutima nakon nastanka srčanog zastoja. Njegovo iskustvo sa terena i znanje pretočeno u edukativni rad pomoglo je stotinama kolega da se osposobe za situacije visokog rizika. Srđan je prepoznatljiv po smirenosti, stručnosti i sposobnosti da prenese znanje na način koji inspiriše i osnažuje.

---

Dr Slavica Željković
Lekarka iz Republike Srpske, ključna je figura u implementaciji ERC standarda u zdravstveni sistem ovog entiteta. Kroz organizaciju obuka, mentorstvo i povezivanje sa Resuscitacionim savetom Srbije, Slavica je doprinela uspostavljanju mreže obučenih zdravstvenih radnika u Republici Srpskoj. Njen rad je primer kako se evropski standardi mogu uspešno prilagoditi lokalnim uslovima.

---

Poezija, vino i zajedništvo

Umetnički deo večeri bio je u znaku muzike i poezije, sa izvođenjem prigodnih kompozicija i stihova koji slave život, hrabrost i odgovornost. Pero Zubac, svojim stihovima, dotakao je emocije svakog prisutnog i podsetio da je življenje vredno borbe – čak i kad se čini da je nada mala.

U završnici večeri, uz degustaciju templarskog vina, svi prisutni su nazdravili zajedničkoj misiji – širenju znanja, solidarnosti i spremnosti da se reaguje u ključnim trenucima. Vino, kao simbol bratstva i trajnosti, dodatno je pojačalo duh zajedništva koji TOKEN nosi.

---

Pokrenimo srce – jer znanje spašava

Dodela TOKEN priznanja 2025. godine nije bila samo svečanost. Bila je poziv i podsetnik – da svaki građanin, svaka ustanova, svaki lekar i svaki učenik može doprineti spašavanju života.

U vremenu kada brojke preživljavanja i dalje nisu zadovoljavajuće, TOKEN osvetljava put: edukacija, organizacija i zajedništvo. I zato, svaka svečanost ovog tipa nije samo pogled unazad – već korak unapred, prema društvu koje zna, ume i želi da pomogne.

Pokrenimo srce – jer dok ima otkucaja, ima nade.

LETNJA ŠKOLA RESUSCITACIJE - 2025